Refraktrometar je analitički instrument, bez koga je danas nemoguće zamisliti osiguranje kvaliteta proizvodnje. U osnovi to su optički merni instrumenti kojim se određuje procenat suve materije u supstanci, odnosno u nekom proizvodu. U tekstu ispod proizvoda možete saznati sve o refraktometrima – kako se koriste, koji vrste i tipovi postoje, kao i kako se očitavaju rezultati. Merač širokog opsega merenja.
Prikazani svi od ukupno 2 rezultata
Refraktrometar radi na principu određivanja indeksa prelamanja svetlosti u tečnoj ili čvrstoj providnoj materiji, principom refraktrometrije. Vidljiva svetlost putuje kroz dve prizme između kojih je supstanca koju treba ispitati. Ovaj zrak „putuje“ prvo kroz prvu tako zvanu svetlosnu prizmu, zatim kroz supstancu, a zatim kroz drugu, odnosno mernu prizmu. Tip prelamanja svetlosti razlikuje se u zavisnosti od prirode tečnosti između prizmi. Uz pomoć ogledala svetlost je sada oslikana na skali i u sočivu se vidi dolazni snop svetlosti.
Pomoću skale postoji mogućnost da se očita ugao preloma svetlosti i na taj način odredi osobina tečnosti. Konačan rezultat dobijamo preko posebnih tabela.
Ovde nam prirodna pojava prelamanja svetlosti služi za određivanje koncentracije providnih tečnih ili čvrstih supstanci.
Refraktometri se koriste za osiguranje kvaliteta u farmaceutskoj, hemijskoj, prehrambenoj industriji i industriji pića, kao i u proizvodnji aroma, mirisa i esencijalnih ulja, ili u petrohemijskoj metaloprerađivačkoj i automobilskoj industriji. Određivanje indeksa prelamanja se po pravilu koristi za brzu i pouzdanu proveru čistoće supstance. Oni su danas oprema koja osigurava kvalitetno praćenje procesa i reakcija u proizvodnji.
Cena jednog refraktrometra zavisi od same složenosti i osnovnog principa rada, a to je da li je u pitanju manuelni ili digitalni instrument. Izbor vršimo na osnovu samih osobina materijala, odnosno potreba procesa proizvodnje u kome se rezultati koriste. Same cene se kreću od par hiljada kod najjednostavnijih ručnih modela, pa do više desetina hiljada dinara kod složenih digitalnih.
U zavisnosti od oblasti proizvodnje u kojoj se koriste postoje više vrsta :
U vinogradarstvu i voćarstvu, u prehrambenoj industriji: Za određivanje sadržaja šećera u grožđu ili voću ili njihovim prerađevinama kao što su mošt, džem itd. Skale su u Brix-u ili Oechsle-u. Koristi se ručni ili digitalni refraktometar.
U pčelarstvu: Pčelar pomoću ovog refraktometra određuje sadržaj vode u medu ili sadržaj šećera ili specifičnu težinu meda.
U industriji alkohola: Merenje sadržaja slada u pivima i sadržaja alkohola u žestokim alkoholnim pićima i vinu.
Imamo još nekoliko vrsta koji se koriste još u:
U zavisnosti od brzine i složenosti merenja razlikujemo osnovne tipove :
Jedva su veći od baterijske lampe, i mogu se koristiti bilo gde. Posebno su jednostavni za upotrebu, vrlo robusni i ne zahtevaju nikakve baterije. Glavne razlike između uređaja su skale koje se mogu odabrati, npr. B. za određivanje sadržaja soli, sadržaja vode u medu, sadržaja serumskih proteina, Oechsle-a, Brix-a i potencijalnog sadržaja alkohola, kao i sadržaja etilena i propilen glikola.
Prednosti ručnog refraktometra:
Mobilno merenje digitalnim ručnim refraktometrom štedi vreme, jer se slučajne provere ili regulisanje odnosa mešanja mogu izvršiti direktno na lokaciji. Rezultati merenja se određuju pritiskom na dugme i prikazuju na displeju. Za razliku od analognih ručnih refraktometra, digitalna determinacija ponovljivih rezultata merenja ne zavisi od interpretacije korisnika.
Prednosti:
Abbe refraktrometar, odnosno refraktometar po Abbe-u je stoni tip koji se najviše koristi u laboratorijama. Može biti kako analogni, tako i digitalni. Ovi instrumenti širok spektar primene u hemijskoj, naftnoj, naftnoj i masnoj industriji, u prehrambenoj industriji, bolnicama, apotekama, kao i u istraživanjima i nastavi. Poseduju mogućnost merenja čvrstih materija i folija pored tečnih i viskoznih uzoraka.
Glavna polja primene su:
Digitalni refraktometari pružaju izuzetno precizne i ponovljive rezultate merenja, nude mogućnost poluautomatskog rada i mogu se lako integrisati u postojeće radne procese u laboratoriji. Postoje više modela za različite zahteve sa regulacijom temperature i opcijama automatizacije.
Ugrađuju se u samu liniju proizvodnje i služe kontroli i upravljanju samim procesima .
Automatska kompenzacija temperature (ATC 0-90 Brix refraktometar):
Jedan od najvažnijih faktora koji utiče na tačnost izmerenih vrednosti je temperatura, pa je to takođe izvor najvećih netačnosti u merenju. Kolebanja temperature presudno utiču na indeks prelamanja: Kada se tečnost zagreje, njena gustina se smanjuje (zapremina tečnosti se povećava, iako težina, naravno, ostaje konstantna). Ovo povećava brzinu kojom se svetlost širi u tečnosti, što zauzvrat dovodi do nižeg indeksa refrakcije.
U slučaju optičkih refraktometra koristi se linearna automatska kompenzacija temperature ATC, tako da se rezultati mogu dobiti sa zadovoljavajućom tačnošću. U navedenom temperaturnom opsegu ne treba dodavati vrednosti korekcije.Ako je moguće, merenja bi zato trebalo vršiti u uslovima konstantne temperature, pri čemu se optički aparat i tečnost koja se meri moraju nalaziti u okruženju sa konstantnom temperaturom (poželjno oko 20 ° C) t.
Ako refraktometar nema temperaturnu kompenzaciju, to ne znači da je merni uređaj manje vredan. U tom slučaju, u prostoriji sa konstantnom temperaturom treba kompletna oprema.Znači ne samo da refraktometar i uzorak koji se mere moraju imati istu temperaturu, već i kalibracioni rastvor. Zatim morate prvo izvršiti kalibraciju, tj. podesiti „nultu vrednost“ pomoću tečnosti za kalibraciju, a zatim odmah izmeriti stvarni uzorak. Ako se temperatura okoline brzo menja tokom merenja, kalibracija se mora izvršiti ponovo.
Analognom refraktometru nije potreban spoljni izvor napajanja da bi funkcionisao. Da bi se dobila Brikova vrednost za rastvor, nekoliko kapi se stavi na prizmu, koja se zatim pokrije poklopcem. On se zatim približava oku posmatrača i drži okomito na izvor svetlosti. Tečnost prelama svetlost i vrši se Brik-ovo merenje tamo gde se svetla i tamna područja susreću na skali.
Digitalni refraktometri generišu sopstveni snop svetlosti od LED-a, umesto da koriste dnevnu svetlost ili neki drugi spoljni izvor svetlosti. Jednom kada se tečnost napuni u posudu, svetlo prolazi kroz uzorak i računar dodeljuje rezultujućoj refrakciji numeričku vrednost na osnovu Brikove skale. Konačna vrednost se zatim prikazuje na digitalnom ekranu.
Dobro čišćenje garantuje tačne i ponovljive rezultate. Evo nekoliko osnovnih saveta kako da ga očistite:
Za čišćenje merne prizme po pravilu je dovoljno koristiti meku, upijajuću celuloznu krpu.Koja ne ostavlja dlačice.
Prvo se uzorak pokupi krpom, a zatim obriše vlažnom krpom. U većini slučajeva voda je pogodno rastvarač. Za uljne uzorke preporučuje se upotreba etanola ili u zavisnosti od kompatibilnosti refraktometra, acetona.
Očistite mernu prizmu odmah nakon svake upotrebe.
Ovo osigurava da se vaš uzorak ne osuši ili stvrdne na prizmi.
Između merenja veoma različitih supstanci i uzoraka, korisno je proveriti uspeh čišćenja pomoću testa sa destilovanom vodom,
Osetljiva komponenta je merna prizma, nije otporna na alkalije. Zato je važno očistiti je odmah nakon svakog merenja i sve brzo obaviti .
Uzorak i sredstvo za čišćenje mogu se nanositi pomoću pipeta za jednokratnu upotrebu, ili mikropipeta. U slučaju visoko viskoznih uzoraka, preporučuje se upotreba drvene lopatice . Izbegavajte stvaranje mehurića gasa, jer oni učestvuju u merenju i falsifikuju rezultat merenja.
Pre prvog merenja i u redovnim intervalima, refraktometar treba ponovo prilagoditi ili kalibrisati. Da bi se to postiglo, treba ga čuvati približno 24 sata na približno 20 °. Za početak se na prizmu mora naneti 2-3 kapi kalibracione tečnosti pomoću pipete koja se često isporučuje.
Uvek se koristi tečnost za kalibraciju za koju je poznata referentna vrednost. Za refraktometar meda, ovo bi bilo ulje karanfilića sa 19,6% ili maslinovo ulje sa 27% sadržaja vode. Alternativno, destilovana voda od 0% takođe se može koristiti u druge svrhe za kalibraciju. Pogledom kroz njega sada možete utvrditi da li je granična linija na očekivanoj vrednosti. Prelazna ivica broji se od plave do ljubičaste (izvor). Ako to nije slučaj, mora se podesiti kalibracioni šaraf . Pomoću isporučenog odvijača,skala se može prilagoditi i onda vodena linija pokazuje referentnu vrednost.
Uglavnom se koristi ručni u kome se dnevna svetlost koristi kao izvor svetlosti, i Abbeov refraktometar koji koristi ugrađeni izvor svetlosti. Prvo se proverava dodavanjem kapi destilovane vode koja se nanosi na prizme i skala se postavlja na nulu. Poklopac se spusti.Zatim se prizme ponovo očiste i tečnost koja se ispituje može se naneti pipetom. Kontrast svetlo-tamno svetlo je sada fokusiran i postavljen u središte poprečnog nišana.
Očitavanje se vrši na skali u donjem delu vidnog polja:
% M (Abbeov refraktometar) ili ° BRIKS (šećer u procentima)
g šećera / 100 ml mošta (ručni );
n (indeks loma)
Postoje tri sklale pomoću kojih se određuje koncentracija šećera:
– 140o Oe ( u širi po OE-u).
– 26o KMW Babo ( u širi po Babo-u).
– 32% Brix koncentracija ( u grožđu ili rastvorima).
U našoj ponudi su proizvodi, supstrati i merači širokog asortimana za vinogradarstvo, proizvodnju vina, rakije. Imamo i druge merne instrumente poput širometra, menzura, alkoholometra i indikatora vrenja komine.
Vaš nalog je već registrovan sa ovom email adresom. Prijavite se.
Prijavite se na kurs i platite uplatnicom
Za prijavu popunite Vaše podatke, a onda kliknite na zeleno dugme “Upiši kurs”
Prednost ovkve prijave je što kurs možete platiti na rate. Više o tome biće u mejlu.
Nakon prijave na mejl ćete dobiti sve potrebne podatke za uplatu putem uplatnice na bilo koje platno mesto pošte ili banke.