Izbornik
Meni
+381 60 68 45 678
+381 63 84 33 101
Pon - Pet: 08 - 15:30h
Praznicima ne radimo
Meni
+381 60 68 45 678
+381 63 84 33 101
Pon - Pet: 08 - 15:30h
Praznicima ne radimo
Kvalitetna burad za rakiju moraju biti na prvom mestu svakom proizvođaču rakije ako žele dobro i kvalitetno odležavanje i starenje destilata.
Prikazani svi od ukupno 11 rezultata
Voćnim rakijama i voćnim alkoholnim pićima treba vremena da sazru. Stoga se skladište nakon procesa destilacije kako bi razvili punu aromu. Minimalni period skladištenja je oko šest meseci, visokokvalitetni proizvodi sazrevaju pet do deset godina.
Za razliku od smeđih alkoholnih pića (rakija, viski, rum itd.), proces zrenja bistrih voćnih rakija je proces koji se odvija samo u destilatu. Oksidativne promene pokreću se kontaktom sa vazduhom. Destilat postaje mekši i blaži i tipična voćnost se može potpuno razviti. Burad od nerđajućeg čelika, gline ili stakleni baloni koriste se kao kontejneri za skladištenje. Drvene bačve pogodne su za sazrevanje voćnih rakija ako ispuštaju što manje tanina tako da se sopstvena voćna aroma ne maskira.
Skladištenje rakije u buradima je postupak sazrevanja i njegov uticaj na kvalitet destilata ne treba potcenjivati. Tokom ovog proizvodnog koraka destilat je izložen atmosferskom kiseoniku, što zauzvrat pokreće razne hemijske reakcije. Ne ulazeći u detalje, može se reći da se stvaraju nova aromatična jedinjenja i postepeno razgrađuju neprijatna aktivna
jedinjenja poput acetaldehida. To čini destilat prijemčiviji za nepce čoveka, a zahvaljujući povećanom razvoju prepoznatljivih aroma, on postaje i složeniji.
Često čitamo da starenje u drvenim bačvama čini destilat „blažim“, „zaobljenijim“ ili „mekšim“. Ali šta to zapravo znači, koji se procesi odvijaju u drvenim bačvama tokom višegodišnjeg perioda odležavanja i šta oni donose za krajnji rezultat?
Razlikujemo tri različita procesa koji se odvijaju u drvenim bačvama: subtraktivno, aditivno i interaktivno sazrevanje.
Subtraktivno sazrevanje destilata
Subtraktivnim sazrevanjem – već naziv sugeriše – elementi ukusa se gube iz destilata. To ne predstavlja gubitak za kvalitet destilata, jer su ono što se postepeno razgrađuje kontaktom sa drvetom i vazduhom iznad svih nepoželjnih svojstava. Destilat gubi nešto od svoje prvobitne oštrine. Metalne i gorke note smanjuju se, kao i sadržaj alkohola. Kao rezultat, barel može izgubiti 0,5 do 2 procenta volumena alkohola godišnje, u zavisnosti od klimatskih uslova.
Aditivno sazrevanje
Predstavlja nastank dodatnih supstanci. Kada naiđemo na opis alkoholnog pića sa notama vanile i karamele, onda su ovi utisci o ukusu nastali zbog stvaranja aditiva u buretu , odnosno formiranja novih jedinjenja.
Ona nastaju na sledeći način :
Alkohol u bačvi deluje kao rastvarač i upija arome iz drveta.
Što je bure svežije, to su arome intenzivnije. To se može biti poželjno, ali može se shvatiti i kao dosadno ako, na primer, previše tanina potisne ukus destilata u drugi plan.
Zbog toga je ovde posebno važna kombinacija vremena sazrevanja, veličine bureta i starosti. Za postizanje optimalnih rezultata potrebno je celokupno iskustvo glavnog destilatora. Nasuprot tome, ovde se otvara ogromno polje mogućnosti za savršenu interakciju različitih aroma. Dobar primer aktivne, ciljane kombinacije različitih vrsta bureta je proizvodnja grappe.
Interaktivno sazrevanje
Dok suptraktivno sazrevanje označava smanjenje i razgradnju neželjenih aroma, a sa druge strane, dodaju se nijanse ukusa, tokom aditivnog sazrevanje, pojam interaktivno sazrevanje rezimira rezultat procesa međusobnog uticaja tokom zrenja. Kombinacija originalnog destilata, ambijentalne klime, veličine i vrste bureta, perioda sazrevanja itd. Baš kao i interakcija ovih pojedinačnih faktora, svi oni utiču na miris, ukus i boju krajnjeg
proizvoda. Ovo nikada nije jednostavan rezultat oduzimanja i sabiranja, već interakcija bezbrojnih pojedinačnih hemijskih procesa u buretu, koji zajedno čine konačni karakter destilata.
Prisustvo atmosferskog kiseonika igra važnu ulogu u jačanju i obnavljanju aromatičnih jedinjenja tokom skladištenja. Stvaraju se nove aromatična jedinjenja, destilat postaje blaži, zaobljeniji, harmoničniji i time se znatno poboljšava ukus.
Važne hemijske reakcije koje podstiču procese zrenja su esterifikacija i acetalizacija.
U estarskoj vezi voćne kiseline i alkoholi, uključujući fuselne alkohole, kombinuju se sa vodom da bi stvorili razne aromatične supstance. Acetali se pak formiraju iz kombinacije alkohola i aldehida pri čemu se voda takođe odvaja. S obzirom na činjenicu da ova reakcija uklanja veći deo efekta neprijatnog acetaldehida, acetalizacija ima značajan efekat poboljšanja arome.
Procesi sazrevanja odvijaju se i u visokim procentima i u razblaženim destilatima. Zbog toga nije potrebno destilate redukovati vodom na nižu koncentraciju alkohola pre skladištenja.
Skladištenje je jedan od najvažnijih koraka za alkoholna pića poput viskija ili rakije.
Tokom perioda skladištenja od nekoliko godina, destilat poprima boju i ukus bureta, a vazduh može ući kroz njegove pore. Voćne rakije obično se čuvaju u posudama od nerđajućeg čelika, stakla ili glaziranog zemljanog posuđa do godinu dana. Zemljano posuđe, kao i ono poput drveta, može disati, čelični rezervoari i stakleni baloni pune se samo tri četvrtine da bi stvorili reakcionu površinu za vazduh. U velikoj meri posude od nerđajućeg čelika su najčešće korišćeni materijal za skladištenje. Kao posude za skladištenje pogodni su stakleni baloni, posude od nerđajućeg čelika i glinene zemljana posuda.
Glina je idealna, čelik praktičan, drvo pogodno za specijalitete, a staklo uzrokuje većinu poteškoća. To govori sve o skladištenju rakije.
Glinene posude se odlikuju se idealnim uslovima za skladištenje. To je prirodni materijal koji nudi optimalan prodor kiseonika unutra i malo isparavanja spolja. Pored toga, poklopci su pojedinačno napasovani na svaku posudu i optimalno zatvaraju.
Nedostaci: glinene posude su veoma teške, sklone su lomljenju, ne mogu se slagati i ako je nešto oštećeno, ne mogu se popraviti. Pranje i odravanje higiene je veoma otežano. Tako da se sada koriste vrlo retko i to samo za izgradnju i čuvanje specijalnih rakija, kao što je na primer rakija od zove.
Stakleni baloni su idealne za održavanja higijene. Neutralne su i u njima rakija sazreva ravnomerno i dobija sebi svojstven ukus i aromu. Optička kontrola je olakšana. Naročito su pogodne za formiranje bezbojnih rakija. Nedostaci kod staklenih posuda ogledaju se u svojstvu alkohola, da se na temperaturi širi šest puta više nego voda. Zato se posude moraju često otvarati da se ispusti vazduh kako ne bi došlo do pucanja. Tada dolazi do nekotrolisanog ulaska kiseonika koji može uticati na promenu ukusa i arome rakije. Teške su za transportovanje jer se moraju posebno osigurati zbog lomljivosti.
Posude od nerđajućeg čelika su takođe bez ukusa i mirisa, rakija u njima nije podložna svetlosti. Najveća prednost je da su gotovo neuništive i kao rezultat toga koriste se sve više i više.
Lako se transportuju i održavanje higijene je vrlo praktično.
Nedostaci: skupe su u nabavci i mora se paziti da delovi koji nisu od nerđajućeg čelika odnosno prelazi poput dihtunga i ostalo budu od neutralnog materijala kako bi se sačuvala aroma i ukus rakije.
Drvena burad za rakiju se kosriste u slučaju sazrevanja i formiranja indvidualnih svojstava gde rakije dobijaju sopstvenu specifičnu aromu. Ova aroma je pod uticajem vrste drveta koje
se koristi za skladištenje. Najčešće su u upotrebi burad od hrasta ili bagrema. Sazrevanjem u drvenim buradima, u kontaktu sa njegovom površinom alkohol reaguje sa taninima u njemu i stvara jedinstvenu specifičnu aromu. Takođe pod uticajem drveta se menja i boja rakije. Tostiranjem bureta, odnosno nagorevanjem iznutra pre upotrebe možemo uticati da destilat dobije nijansu boje koja je apetitna i prijatna za oko kao i promeniti aromu da bude začinjena, slatkasta, a isto tako i miris destilata. Nedostaci drvenih buradi su teško održavanje higijene i veliki troškovi oko nabavke.
Zbog prisustva takozvanih omekšivača ,koji se koriste u proizvodnji posuda od PVC (polivinilhlorid ) materijala, nisu za preporuku za skladištenje rakije. Naime alkohol izvlači te omekšivače iz posuda i onda ih možemo naći u rakiji, što nije zdravstveno ispravno. U novije vreme prisutna su na tražištu burad od PP ( polipropilena) ili PE ( polietilen) koji se koriste u medicinske svrhe ili za pakovanje namirnica. Jednostavni su za održavanje higijene i laki za transport. Cene u nabavci su pristupačne. Nedostaci su da se mogu lako ošetiti prilikom transporta i da se ne mogi izgraditi specifične arome rakija u njima.
Od posebne važnosti prilikom skladištenja destilata i pripreme za proces sazrevanja je sama higijena posuda. Destilati su izuzetno nestabilne i osetljive materije i svaka nečistoća može uticati na sam proces sazrevanja kao i na stvaranje nepoželjnih mirisa i
ukusa, koje utiče na formiranje konačne arome rakije. Naročito su ovde osetljiva drvena burad koja upiju sa sobom aromu prethodnog destilata pa je zato neophodna dobra priprema, odnosno pranje da bi postala pogodna za ponovno korišćenje.
Ostaci prethodnih destilata mogu izazvati takozvane mane rakije poput kiselosti, metalnog ukusa itd. koje je jako teško naknadno popraviti . Zato je priprema posuda za skladištenej i sazrevanje rakije od izuzetne važnosti i značaja.
Cena buradi za rakiju varira u zavisnostoo od zapremine same posude, proizvođača ali najviše zavisi od kog materijala su burad napravljena. Najjevtinija u nabavci su burad od plastčnih materija PP ili PE koja se kreću oko 0,5€ po litri zapremine, dok su drvena burad, posude od stakla, a posebno od nerđajućeg čelika 1€ i više evra po litri zapremine.
Imajući u vidu trajnost, održavanje i lakoću manipulacije, burad od nerđajućeg čelika iako su najskuplja u nabavci na duži niz godina itekako pokauzuju isplativost u odnosu na ostale. Kod dobijanja rakija posebnih specifičnih aroma i ukusa koje su samim tim i skuplje neophodno je nabaviti drvenu burad .
